Abstract

Autor ovoga clanka imao je intenciju da se analizom primitivnog mentaliteta ranih drustvenih zajednica probije do novog znacenja i smisla toga pojma. Takodje i da ukaze na eventualne refleksije duha i svesti nasih predaka na nas, ovde i sada. Prvi deo rada posvecen je kritickom promisljanju antropoloskih sporova koji su nastali povodom rasudne moci takozvanih primitivaca. Krucijalno pitanje je u sledecem: da li je razlika izmedju?primitivnog? i?civilizovanog? mentaliteta fundamentalna ili je ona moguca samo u odredjenom stepenu. Pojam primitivnog mentaliteta autor provodi kroz vreme i ukazuje na shvatanja u srednjem veku, koja su zaokupljena teratoloskim temama, zatim na renesansno poimanje, koje se oslanja na prva iskustvena zapazanja i, najzad, na prosvetiteljske predstave o egzoticnim narodima iz kojih je rodjen mit o?dobrom divljaku?. Devetnaesti i dvadeseti vek uvode u igru pojmove?narodnog karaktera? i?nacionalnog duha?. Polarizuju se misljenja, s jedne strane etnocentrizma, nosena predrasudama o ljudima i etnickim grupama i, s druge strane, kulturnog relativizma, zasnovana na razumevanju i uvazavanju kulturnih razlika. Autor na kraju prepoznaje i savremenog primitivnog coveka, onoga koji nije spreman da se suoci sa izazovima svoga doba. Savremeni primitivac priziva duhove proslosti, prezivele i anahrone modele ponasanja, ne sluteci da su to oni isti modeli koje je pripisivao?divljacima?. Medjutim, dok je kulturni stadijum na kome su ziveli nasi preci opravdavao takvo razmisljanje i postupanje, mentalni sklop danasnjih primitivaca bitno odudara od visokog nivoa civilizacijskog razvoja.