Autorova je namjera da u ovom članku tematizira Augustinovu kritiku rimskih vrlina slijedeći uvide iz njegovog voluminoznog teksta O državi Božjoj. Augustinove uvide i zaključke o praksama Imperija povezat ću s kritikom Hardtovog i Negrijevog tumačenja globalnog neo-republikanskog Imperija. U oba slučaja vrline Imperija kulminiraju u različitim oblicima terora kojima je jedini cilj povećanje kapitala. Promišljajući o kapitalu i teroru kao o imperijalnim, autor će ponuditi teološku kritiku ta dva teksta. Pri kraju članka, autor će pokušati konstruirati (...) stanovitu teo-političku sintezu koja bi ponudila modele otpora vrlinama Imperija. Takav model otpora Imperijalnim praksama nužno mora sadržavati militantne oblike askeze.Author’s intention in this article is to reflect about St. Augustine critics of Roman virtues in fifth book of his voluminous text City of God. Augustine’s insights and conclusions on Imperial practice author will connect with specific critics of Hardt’s and Negri’s interpretations of global neo-republican Empire. In both cases virtues of Empire culminate in different form of terror with one intention to produce and expend more capital. Once again author will reflect on imperial virtues and offer theological critique of these two texts. At the end of the article author will construct specific theopolitical synthesis and model of resistance to Empire. This resistance to imperial practices necessarily must content militant forms of ascetics. (shrink)

Markomanske vojne so bile največji in najobsežnejši oboroženi spo­pad rimske vojske in barbarskih plemen ob osrednjem Podonavju – Markomanov, Kvadov in Sarmatov skupaj s še drugimi plemeni. Vojne z germanskimi plemeni so svoje prve kali kazale že v obdobju Antonina Pija, miroljubnega predhodnika Marka Avrelija, ki je težnje uzurpatorjev skrbno umirjal s konsistentnim pacifizmom. V Panonijo so prihajala poslanstva germanskih kraljevin izza Donave, ki so vznemirjala z vestmi o premikih barbarskih ljudstev s severa. Trgovanje barbarskih ljudstev z rimskimi državljani na (...) mejah rimske države in migracije v germanskem bazenu plemen so v pasu ob limesu predstavljali težnje le-teh po dodatnem habitatu znotraj imperija. Apijan piše, da so poslanstva teh plemen prišla celo v Rim k cesarju Antoninu Piju in ga prosila za sprejem v imperij. Kontinuirani pritiski so eskalirali najverjetneje v l. 166, ko je bil velik del rimske garnizije stacioniran na vzhodni meji v boju s Parti. Limes je bil v tem obdobju slabo zavarovan, saj so bile čete legij, stacioniranih od Rena do Donave, poslane na fronto s Parti. Kljub prizadevanju cesarskih namestnikov v obeh Panonijah, da bi preprečili izbruh vojne na utrjeni državni meji z Donavo, je barbarom uspel preboj čez limes in posledično prodor vse do Akvileje in Opitergija. Boleča zavest o ranljivosti Italije, ki jo je avgustejski mir (Pax Romana) uspaval za več rodov, je prinesla nagel zasuk v obrambi. Pričujoče besedilo pretresa dva glavna vira za dogodke med germansko-sarmatsko vojno in postavlja vprašanja o odsotnosti omemb pomembnega obrambnega sistema, t.i. »Pre­tenture Italije in Alp«. (shrink)

Polazeci od teorijskog problema tumacenja procesa izgradnje nacija u okviru kontinentalnih imperija, autor u ovom radu istrazuje razlicita znacenja?Sibira? u ru?skoj imperijalnoj i nacionalnoj imaginaciji. Analizom diskurzivnih praksi kojima se stvaraju razlicite predstave geografskog prostora prikazana je promena percepcije Sibira od?tudje zemlje? i?kolonije? do neotudjivog dela ruske nacionalne teritorije. Prateci nastanak?ruskosti? Sibira, autor taj koncept interpretira kao sastavni deo sirih debata o ruskom identitetu, tj. odnosu?evropske? i?azijske? Rusije. Stoga je osnovni cilj ove studije objasnjenje jednog vaznog aspekta procesa promene (...) Rusije od imperijalne do?nacionalizujuce? drzave. PR Projekat Ministarstva nauke Republike Srbije, br. 179014. (shrink)

Aspiracija za jedinstvenim upravljanjem svetom je stara koliko i sam svet. Ona u suštini proizlazi iz naše percepcije sveta kao jednog, bez obzira na sve razlike koje se u njemu takođe vide. U naše vreme ova percepcija je pojačana utiskom o sve većoj međuzavisnosti delova sveta, kao i osećajem da su razlike, ma koliko bile velike, sve manje važne u odnosu na ono što je isto ili bar slično u različitim delovima sveta. Ovaj osećaj jedinstva je još više pojačan percepcijom (...) potrebe, ili nužde, da se o važnim stvarima u svetu odlučuje i upravlja na jedinstven način, bez kolizija koje bi proces odlučivanja učinile neefikasnim ili nemogućim. Ali jedinstvo sveta bi trebalo da u sebi sadrži ideju ravnopravnosti, i neke načelne jednakosti. Međutim, uvidom u način na koji se ovaj proces unifikacije sveta stvarno odvija vidimo mnoge probleme. Neki od njih su za očekivati – problemi reprezentacije i pristanka na svetsku vlast koja bi bila odraz jedinstvene zakonodavne volje čovečanstva. Takva volja možda uopšte ne može da se konstituiše. Umesto nje imamo volju za hegemonijom koju prati ideja nejednakosti i manihejske podele sveta na naš i tuđi deo, kao i razne vrste pokušaja ukidanja onog uslova koji svakom zakonodavstvu daje njegov legitimet – a to je sloboda. Suočavamo se sa idejom da je, kao uslov mira i demokratije (šta god da to znači, ili što će značiti u bližoj i daljoj budućnosti) potrebno uspostaviti krutu nejednakost i rigidnu kontrolu svih različitosti u jednom zamrznutom stanju podele na povlašćene i obezvlašćene, na „dobre“ i „loše“ momke, kao da se svet sastoji od „momaka“. Ključni deo ove sheme je pretpostavka o univerzalnoj samerljivosti svega što život čini vrednim. Ta pretpostavka uniformiše i simplifikuje, smanjuje, svet, negirajući relevanciju i stvarnost razlikama koji sada predstavljaju stvarnost sveta. Zakoni više ne pretpostavljaju postojanje zakonodavne volje. U toj situaciji proizvodnja ogromne količine iluzorne sreće više liči na podmićivanje svetskog lumpenproletarijata, sa rizikom da celokupno čovečanstvo postane totalno ravnodušno prema svakoj posebnosti i svakoj vrlini, sasvim primereno svojoj novoj lumpenproleterskoj prirodi. (shrink)