Abstract

Inspiracija ili provokacija za ovaj clanak dosla je od onih teoreticara dobrobiti zivotinja i envajarmentalistickih filozofa koji su doveli u pitanje opravdanost nase - stvarne ali i simbolicke - prakse jedenja mesa i, odatle stavili na kusnju celokupnu nasu mesozdresku i, uopste, prozdrljivu kulturu. Autor priloga taj motiv - motiv jedenja, gutanja, zdranja - nastoji da propita na tragu onih njegovih manifestovanja, izlaganja, nalaza ili dalekoseznijih tematizacija koji su se vise ili manje usputno odigravali u nekim tekstovima pojedinih stozernih mislilaca moderne i savremene filozofske tradicije. Sugerise se da je pronicanje figure prozdiranja, sagledane iz perspektive njenog neprimetnog i vremenom gotovo obrednog prerastanja u samorazumljivi gest teorije - i niukoliko ne samo teorije - jedan u najmanju ruku instruktivan i inspirativan aktuelni momenat samosvesti celokupnog misljenja, odnosno vid njegove kriticke rekonstrukcije i dekonstrukcije.